Uspomene definišu čoveka, zar ne? Po samom pogledu na stvari koje pojedinac  drži na policama pored knjiga može se zaključiti da li je strastven pustolov, porodičan čovek ili nešto treće. Svako od nas čuva određene uspomene koje će ga podsećati na neke sretne trenutke u životu, bio to suvenir sa putovanja, pa se setiš te male ušuškane prodavnice u malom gradiću opkoljen visokim planinama gde je početak svakog dana savršen, ili karte sa istorijskog koncerta gde fali jedan čošak pa si negodovao redaru, on te je samo bezdušno pogledao i uradio svoj posao.

Sećanje blede, uspomene su tu da pojačaju boju i da pruže toplinu oko srca kada gledaš sliku deteta sa njegovog prvog rođendana, a danas se otisnuo u svet koji ti polako već ne razumeš jer je suviše brz postao. Bez obzira na momenat u životu, uspomena je tu da ti da impuls na taj jedinstveni trenutak koji vrednuješ i želiš da i posle dugo vremena imaš podsetnik na stvari koje su se dogodile i možda u nekoj podsvesti da ti pokažu ko si bio i ko si sad.

Razlog zašto je ovaj tekst započet na ovaj način proizilazi iz jednog okupljanja gde smo se obreli među fotografima. Proizvođač opreme je pravio prezentaciju i u jednom trenutku izneo statističke podatke po pitanju potrošnji vrsta fotopapira u Evropi i kod nas. Brojka koja nas je zapanjila bila je udeo glossy (sjajnog) papira na našem tržištu. Dok na drugim tržištima ima simboličan udeo, jer ljudi više preferiraju mat prikaz fotografija, kod nas je potrošnja 70% glossy papira. U početku taj podatak nije privukao pažnju dok jedan od fotografa nije objasnio odakle je njemu najveći prihod zarade – svadba. I onda povežeš dva i dva. Slike sa svadbi su ono što čini tržište fotografija u Srbiji.

Naše svadbe rekao bih da su legendarne, prožete tradcijom gde su odstupanja na minimalnom nivou. Zna se kako ide, familija manje više kroji taj dan, ti se puno ne pitaš, pojavi se na vreme sa osmehom, iako si zadnji dinar istresao iz buđelara ili si podigao kredit, ali neka, kad ćeš ako ne sad. I pored svih troškova koje si planirao ili nisi predvideo, na kraju imaš slike, doduše taj trošak nemaju samo mladenci, nego i gosti, znate  kako ide. Posle svadbe kreće neizostavan odabir slika gde ste slikani u svim trenucima, slobodno možete da napravite pokretan film kad bi ste brzo prelistavali slike. Kada ste izabrali „must have“ slike (cifra sigurno 500+) onda ide štampa, u slučaju autora teksta, po jedan album za kumove, roditelje i naravno mladence.

Bez obzira kada je napravljena fotografija, jednom prilikom mi je neko rekao, da će fotografija postati materijalna uspomena tek kada je odštampate, smestite u album, okačite na zid ili stavite na policu, poklonite nekom. U tom trenutku imate dve opcije, da štampate kod kuće ili da posetite fotografsku radnju. Većina nas ne štampa toliko dokumenata u boji i kod kuće nema potrebu za takvom vrstom štampača. Stoga posećujemo fotografa koji je uložio veliki novac u opremu jer od toga živi i sama štampa se odvija na drugačijim uređajima koji su za profesionalnu namenu.

Fotograf pored štampača koji mogu odštampati velike količine slika koristi i uređaje koji se zovu ploteri. Na primer, autor teksta pošto je bio dobar kum, dobio je majicu na kojoj je bila štampa njegovih momenata sa svadbe i šolju sa raznim ekspresijama lica, naravno takođe sa svadbe. Da bi se takav poklon odštampao potreban je ploter, da bi ploter funkcionisao jer zahteva redovno održavanje potreban vam je Nepo System, ovlašćeni servis za jednog od najboljih proizvođača opreme u ovom segmentu – Epson, a Nepo System je ovlašćen servis za štampače i plotere. Zajedno sa renomiraniom brendom kakav je Epson, Nepo System konstantno radi na optimizaciji potrebnih delova i adekvatnom obukom servisera da bi uređaji uvek bili funkcionalni, gde će Nepo System servisirati, fotograf zadovoljno štampati, a ti dragi čitaoče uživati u svojim uspomenama.

Više informacija možete pronaći na ovom link-u